Sve Što Treba Da Znate O Operaciji Kapaka

Svest da će me jednog dana čekati podizanje kapaka pratila me je godinama. Višak kože na očima bio je genetski nasleđen, posebno izražen na desnom oku. Dakle, kapci su mi oduvek bili spušteni, ali su s vremenom to postajalo sve izraženije. Moja majka ima identičnu situaciju i, kako nije išla na operaciju, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - on je pre svega funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo - funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u drugoj godini života padom sa klupe. To sam morala da uradim kako ne bih postala doživotni zavisnik od kapi. Sa podizanjem kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek, ali sam istovremeno i odlagala.

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Teško je i reći koliko imam poverenja u njen rad. Ona je jedna od najdetaljnijih osoba na svetu; gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. I pored tog povjerenja, ipak sam odugovlačila sa odlukom.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla da niti služe za privremeno podizanje obrva i da će kapci nakon toga kratkotrajno delovati bolje, ali da one nikako nisu zamena za operaciju kapaka. Ispostavilo se da je to tačno - oči jesu izgledale lepše i otvorenije dok je efekt trajao, ali to je za mene bio samo način da produžim neizvesnost. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Termin je bio zakazan za prvu polovinu januara ove godine. Kada sam to odlučila, po svom običaju, progovorila sam otvoreno o tome šta planiram. Moj stav je da bi svima nama bilo lakše da više "trubimo" o takvim stvarima, jer ćemo na taj način čuti iskustva, savete i upozorenja. Iznenađila sam se kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovu odluku, ali ja nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti iskustvo iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od početka do kraja. I zato ću vam ispričati sve.

Početak puta: Konsultacije i Priprema

Ceo proces počinje konsultacijama. To je ključni korak gde hirurg detaljno pregleda vašu individualnu situaciju, objasni procedure i odgovori na sva pitanja. Dr Anici Jevremović je neverovatno važno da pacijent potpuno razume šta se dešava. Imate priliku da vidite šta vas čeka i šta je važno pitati.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i odmah nakon toga idete kući. Pre nego što nastavim, veoma je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi imaju.

Prvo, anestezija. Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, postoji opcija analgosedacije, gde se uz anesteziologa popiju lekovi koji vas opuste i omoguće da kroz ceo proces provedete u prijatnom, uspavanom stanju, a da se nakon toga ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva i doplatu za anesteziologa.

Drugo, cena. Cena operacije gornjih kapaka u našoj zemlji je prilično ujednačena i najčešće iznosi oko 1000 evra, sa mogućim odstupanjima od možda 200 evra gore-dole, u zavisnosti od složenosti slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično nešto skuplja. Ovo su, naravno, orijentacione cifre. Konkretnu cenu određuje hirurg nakon pregleda, a vaše je da na konsultacijama pitate šta sve ta cena obuhvata - da li su kontrole i eventualne dorade uključene ili se naplaćuju posebno.

Treće, bol. Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom procedure, ni posle nje, čak ni prilikom skidanja konaca. Oporavak je donekle dosadan zbog ograničenja, ali je potpuno bez bolnih senzacija.

Dan operacije i neposredni oporavak

Na sam dan operacije nisam osećala nervozu. Verujem da je to bio rezultat dugogodišnjeg povjerenja u dr Anicu Jevremović. To je osećaj koji bi trebalo da imate pored svog hirurga - potpuno poverenje da je sve u najboljem redu.

Nakon intervencije, otišla sam kući istog dana. Imala sam deblje flastere preko očiju koji su delovali malo neugodno i davali osećaj kao da nosim kačket, primoravajući me da podižem glavu da bih bolje videla. Ti prvi flasteri se skidaju već narednog dana. Dr Anica Jevremović ih je natopila rastvaračem i skinula ih u trenu, bez ikakvog čupkanja ili neugode.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim su postavljeni, obukla sam naočare za sunce i izašla napolje. Izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se gradskim prevozom vratila kući, prošetavši pri tom malo i centrom grada. Niko me nije gledao čudno. Iskreno, bilo je pomalo šašavo što je od operacije prošao samo jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od proseka, jer otečenost zavisi kako od tehnike hirurga, tako i od individualne reakcije organizma.

Već nakon dva-tri dana našminkala sam ceo lice osim očiju i nastavila sa svojim aktivnostima. Nakon sedam dana došlo je vreme za skidanje konaca. Kao što sam rekla, plašila sam se ovog trenutka, očekujući neku vrstu neugode. Međutim, dr Anicom Jevremović je samo izvukla tanke konce i ja literally nisam osetila absolutno ništa.

Život posle: Dugoročni rezultati i razmišljanja

Desetog dana od operacije već sam imala punu šminku i snimala sadržaj za društvene mreže, ispunjavajući obećanje svojim pratiocima. Nosila sam i ajlajner - i malo je reći koliko sam bila srećna što to ponovo mogu da uradim bez ikakvih prepreka. Spušteni kapci su onemogućavali korišćenje ajlajnera, dok se ožiljak od operacije lako prekrije šminkom.

Nekoliko meseci kasnije, mogu da sagledam sve sa distance. Modrica nije bilo, iako su manji hematomi prirodno "spustili" dole, ostavljajući manju fleku ispod oka koja je bila lako prekriva šminkom nakon desetak dana.

Ožiljak, naravno, postoji. To je neizbežan deo plastične hirurgije. Seče se komad kože i formira se linija koja vremenom beli i postaje sve manje vidljiva. Kada zagledate, možete je videti, ali za mene je to neuporedivo manji problem od spuštenih kapaka koji su bili nepremostiva prepreka. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak mogu da učinim nevidljivim u trenu.

Važno je napomenuti da podizanjem kapaka ne zaustavljamo proces starenja. Nova koža neće narasti, a gravitacija će i dalje vršiti svoj uticaj. Lice će vremenom nastaviti da tone. Onima kojima je do toga, postoje drugi postupci poput temporalnog liftinga ili liftinga lica u celini. Većini ljudi, međutim, jedna operacija kapaka je sasvim dovoljna. Retko ko se odlučuje na ponovno podizanje kapaka.

Kada se sada pitam zašto sam odugovlačila i nisam ovo uradila ranije, znajući kakva mi je genetika, odgovor je jednostavan - strah. Strah od bola (kojeg nije bilo), strah od dugotrajnog i teškog oporavka (koji je bio blag), strah da neću moći da radim (a mogla sam već nakon nekoliko dana). Jedino čega se nisam plašila jeste kvaliteta rezultata. Znala sam da će kod dr Anice Jevremović sve biti savršeno. I jeste.

Moj primer i moj izbor da progovorim otvoreno je upravo zbog toga - da demistifikujem proces i pomognem onima koji razmišljaju o ovom koraku. Podizanje kapaka može biti transformativno iskustvo, kako funkcionalno, tako i emotivno. Kroz podizanje kapaka sam dobila ne samo jasniji pogled, već i novo samopouzdanje.

Ako razmišljate o podizanju kapaka, istražujte, pitajte, tražite. Nađite hirurga kojem potpuno verujete, kao što sam ja verovala dr Anici Jevremović. Poverenje je klijuč. Kada ga imate, sve ostalo teče savršeno prirodno i bez straha.