Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i zadovoljstva u životu

Dugo vremena se smatralo da je pamet uglavnom povezana sa visokim koeficijentom inteligencije (IQ). Međutim, savremena nauka dokazuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu nužno oni sa najvišim IQ rezultatima. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada domenu emocionalne inteligencije (EQ).

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija obuhvata sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i sposobnost da se saoseća sa drugima, procenjuje situacije, gradí dobre odnose i bude privlačan drugima. Ove veštine su presudne za uspešno uklapanje u društvo i postizanje ličnog zadovoljstva.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu, što može značiti da im nedostaju veštine kao što su:

• Samokontrola
• Istrajnost
• Samomotivacija
• Snalaženje u grupi
• Empatija

Test emocionalne inteligencije

Za početak, možete proveriti svoju emocionalnu inteligenciju jednostavnim testom. Odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori su: 1.N, 2.T, 3.T, 4.T, 5.T, 6.N, 7.N, 8.N, 9.N, 10.N. Najvažnije je biti iskren sa sobom i shvatiti da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije.

Zašto je EQ važan?

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna inteligencija se može razvijati bez obzira na životno doba. Svako može naučiti da:

• Bolje komunicira
• Kontroliše emocije
• Razvije osećaj empatije
• Bolje upozna sebe

Iako ponekad nije lako, rad na emocionalnoj inteligenciji se definitivno isplati.

Neurološke osnove emocija

Naše emocije su povezane sa određenim strukturama u mozgu, pre svega sa amigdalama - malim žlezdama koje služe kao skladište svih naših zapamćenih emocija. Zbog njih, često emotivno reagujemo pre nego što postanemo svesni situacije.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin i epinefrin. One proizvode emocionalni odgovor pre nego što kortikalni misleći centri u potpunosti registruju događaj.

Epifiza (pinealna žlezda) takođe igra važnu ulogu u emocionalnom životu. Luči melatonin i serotonin - "hormon sreće". Zdrave navike spavanja, posebno pre ponoći, pogotovo ako smo srećni i zadovoljni, mogu usporiti proces starenja i stabilizirati emotivni svet.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece

Emocionalna inteligencija je delom urođena, ali na njoj se mora raditi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba da:

• Uče decu da izražavaju osećanja sopstvenim rečima
• Pomažu im da prepoznaju osećanja kod drugih ljudi
• Stvaraju emocionalno sigurnu sredinu
• Podržavaju dete bezuslovnom ljubavlju
• Ne kritikuju i ne nipodaštavaju dete
• Ulivaju mu samopouzdanje

Deca posebno mala su kao "sundjeri" koji upijaju osećanja iz izraza lica roditelja, tona glasa i načina govora. Negativna osećanja i deca nikako ne idu zajedno.

Upravljanje emocijama kod odraslih

Vladati sobom ne znači potiskivati emocije, već postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što su:

• Depresija
• Anksioznost
• Nesavladivi napadi besa
• Panike
• Manijakalni ispadi

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost. Važno je umeti održati meru - život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja.

Emocionalna inteligencija i fizičko zdravlje

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj ko uspe da sakupi pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja i panike može da pobedi i ozbiljna oboljenja.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji besne u tišini češće obolevaju od srčanih bolesti, depresije, gojaznosti pa čak i raka. Bes treba izražavati na racionalan način - kad smo ljuti, ispod toga najčešće stoji osećaj da neko ne poštuje naše želje, potrebe ili slobodu izbora.

Emocionalna inteligencija u odnosima

Ljudi koje svakodnevno viđamo najviše utiču na naše zdravlje. Što je prijateljstvo u životu značajnije, to će biti važnije po naše zdravlje. Ljudi koji žive u atmosferi odbojnosti imaju veće šanse da se razbole.

U partnerskim odnosima, veza u kojoj se partneri nikad ne svađaju je sterilna i hladna. Malo dobro kontrolisane borbe mišljenja unosi živost i razgaljuje emocije. Pravi partneri ne izbegavaju prepiranje, već se trude naći zajedničko rešenje, ne zaboravljajući da se još uvek vole.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i zadovoljstvo u životu. Za razliku od IQ-a koji je relativno fiksiran, EQ se može razvijati tokom celog života. Rad na emocionalnoj inteligenciji donosi bolje međuljudske odnose, veće profesionalno zadovoljstvo, bolje fizičko i mentalno zdravlje i opštu harmoniju u životu.

Počnite raditi na svojoj emocionalnoj inteligenciji već danas - prepoznajte svoje emocije, naučite da ih kontrolišete i izražavate na zdrav način, razvijte empatiju i gradite dublje, ispunjavajuće odnose sa ljudima oko sebe.